Kompozitori


Đovani Pjerljuđi da Palestrina
Orlando di Laso
Gregor Fridrih Hendel
Johan Sebastijan Bah
Đuzepe Toreli
Arkanđelo Koreli
Jan Valclav Štamic
Franc Jozef Hajdn
Volfgan Amadeus Mozart
Ludvig van Betoven
Franc Šubert
Robert Šuman
Karl Marija fon Veber
Feliks Mendelson Bartoldi
Frederik Šopen
Franc List
Hektor Berlioz
Đokaino Rosini
Đuzepe Verdi
Šarl Guno
Žorž Bize
Žak Ofenbah
Johan Štarus
Johan Štraus (mlađi)
Rihart Vagner
Johans Brams
Rihard Štraus
Maihail Ivanovič Glinka
Milij Balakrijev
Cezar Kjui
Modest Petrovič Musorgski
Nikolaj Rimski Korsakov
Aleksandar Borodin
Petar Iljič Čajkovski
Bedžih Smetana
Antonjin Dvoržak
Edvag Grig
Kornelije Stanković
Josif Marinković
Stevan Stojanović Mokranjac
Klod Debisi
Moris Ravel
Igor Stravinski
Bendžamin Britn
Luj Armstrong
Džordž Geršvin
Petar Konjović
Miloje Milojević
Vasilije Mokranjac
Dušan Rodić
Klod Debisi
    Klod Debisi (1862-1918) je najznačajnija ličnost, tačnije, tvorac muzičkog impresionizma. Rođen je u Parizu, sa sedam godina svira klavir a već Klod Debisisa jedanaest je primljen na Pariski konzervatorijum. Kao pijanista i dirigent svojih dela nastupa po evropskim zemljama. 1884 godine dobija Veliku nagradu Rima za kantatu Bludni sin. 1887 godine se vraća u Pariz i od tog vremena je živeo kao povučeni muzičar, boem i borac za hleb i umetnost. Za to vreme studirao je dela Vagnera i Musorgskog koja će imati uticaj na njega i njegovu umetnost. Sve do svoje četrdesete godine bio je nepoznat široj javnosti. Posle izvođenja opere Peleas i Melisanda postaje jedan od najpoznatijih svetskih kompozitora. U toj slavi nije dugo uživao, umire u Parizu 1918 god.

     Debisi je počeo da stvara u vreme kada su u Evropskoj muzici još uvek osnovu činili dur i mol. On uvodi celostepene, pentatonske i egzotične lestvice u svoja dela, donosi harmonske novine, ne poštuje pravila romantizma. Njegove teme su sažete i malog opsega, ritmička osnova nestalna i neodređena a glavni elementi stvaranja su boja i harmonija.

     Debisijeve kompozicije pripadaju različitim područjima. Pisao je instrumentalna i vokalno-instrumentalna dela. Od kamernih dela najznačajniji je gudački kvartet g-moll. Od orkestarskih dela se izdvajaju Preludijum za popodne jednog fauna, More sa programskim karakterom. Od solo-pesama se izdvajaju Pet pesama po Bodleru i Tri pesme po Malarmeu. U operi Peleas i Melisanda Debisi ostvaruje tesnu vezu između tona i reči, zato i stvara novi tip rečitativa sa intonacijom bliskom narodnom govoru.>     Od klavirskih kompozicija značajnije su Svita za klavir, Dečji kutak, Estampe. Izuzetno su vredne minijatura pod nazivom Preludijumi. U njima se oseća prava impresionistička atmosfera. Od ovih minijatura se izdvajaju Devojka sa lanenom kosom, Potopljena katedrala, Šta je video zapadni vetar, Koraci u snegu.

Poslušajte:
   gudački kvartet g-moll
   „Devojka sa lanenom kosom“
   „Preludijum za popodne jednog fauna"






<< prethodna